Edukativni dramski tekst namenjen radu sa učenicima, koji se može izvoditi ili čitati na času kroz četiri uloge: Zemljište, Zemljanin 1, Zemljanin 2 i Narator.
Zemljište zove Zemlju
Autorka: Vlastimira Stanković, PR, novinarka, blogerka, ali iznad svega, Zemljanka
Edukativni igrokaz za nastavnike i učenike, nastao u okviru Međunarodne godine zemljišta 2015.
ZEMLJIŠTE: „Zemljište zove Zemlju, zemljište zove Zemlju. Zemljani, da li se čujemo?“
ZEMLJANIN1: „Da, čujemo se Zemljište, identifikujte se preciznije. U kakvoj ste misiji i odakle dolazite?“
ZEMLJIŠTE: „Ne dolazimo, tu smo, ispod vas… Možda nas niste čuli – Zemljište je! Zemlja ispod vas, razumete? Treba nam hitno vaša pomoć! Da li čujete i razumete Zemljani?“
ZEMLJANIN1: „Da, veza je odlična, i zvučite kao da ste tu pored nas, ali ne razumemo… trenutak, ostanite na vezi.“
ZEMLJANIN1 (glas u pozadini): „Kakvo bre zemljište? Koga ovi prave budalama? Čuj, zemljište zove? Kao da je živ stvor, svašta, svakakvih budala ima.“
ZEMLJANIN2 (usamljeni molećiv glas u pozadini): “Ali, šefe, možda tom zemljištu stvarno treba pomoć?“
ZEMLJANIN1 (glas u pozadini): „ Pa?! Kako pa mi možemo da mu pomognemo?“
ZEMLJANIN1: Zemljište, da li se još čujemo, kako možemo da vam pomognemo? I da li bi mogli ozbiljno da se identifikujete, zauzimate nam frekvenciju, zbijanje šale sa nama je ozbiljan prekršaj…
ZEMLJIŠTE: Zemljani, nemamo vremena, molim vas da hitno upozorite sve stanovnike Zemlje da smo ugroženi i da nam treba pomoć… uskoro nećemo moći da odgovorimo na sve vaše potrebe, a tada će već biti kasno…. pogledajte ispod svojih nogu kada budete koračali napolju, izađite iz kola i zabodite jedan prst u zemlju, pa pod mikroskop, a drugi stavite na čelo… Onda okupite sve stručnjake i naučnike, državne lidere, zemljoradnike, medije, građane, sve oči i sve mozgove, na gomilu sva znanja i sve savesti, pa nam se onda opet javite na ovu frekvenciju, ako još budemo tu…
NARATOR:
Zemljani u kontrolnoj sobi, i svi napolju do kojih je stigla ova vest, ostadoše najpre prilično zbunjeni. Ako nije šala, znači da je to ispod nas živo?! Onda je krenula panika. Pa, do sada je pretnja uvek dolazila nekako sa strane: sa severa, juga, zapada ili istoka, ili od gore, od ko zna kuda, šta je sada ovo?! Jel to nama zemljište preti? Kako je to moguće? Skupiše se sve svetske vojske da se udruže, prvi put u istoriji od kada je ljudi, okupiše se eksperti, državni i vojni lideri, mediji se upalili, društvene mreže vrište, javne rasprave, najbogatiji kupuju karte za nepostojeće šatlove koji idu put nepostojećih Zemljinih stanica, a najluđi, u strahu što im neko izmiče tlo pod nogama, kopaju podzemna skloništa u svojim baštama, kraj svojih kuća….
Šta mislite kako se završilo svo to ludilo? Da li su Zemljani stali, zagledali se u zemlju pod svojim nogama? Da li su stavili jedan prst u nju, a drugi na čelo? Kako bi završio neki film na ovu temu? U scenariju nekog blokbastera Zemljani bi prevazišli sve razlike, udružili se i pronašli rešenje. U nekom drugom, većina ljudi bi nastavila da okreće glavu na drugu stranu, a prste i nos tamo gde ne treba. I tako sve do kraja sveta.
Ja ne želim da budem većina. Ovo je samo moj način da dam svoj mali doprinos Međunarodnoj 2015. godini zemljišta i pridružim se onima koji savešću, znanjem, talentom ili veštinom, svako spram svojih mogućnosti, šire priču o tome kako da zemljište koje nas hrani sačuvamo za one koje na njemu ostavljamo.